Корак до елите....

Одбојкашице Радничког, захваљујући доброј игри, успели су да искористе указану шансу и совојеним другим местом у прволигашком такмичењу, дођу у позицију да се боре и за пласман у највиши ранг. На том путу, очекује их Јединство из Старе Пазове, екипа која је у Супер лиги сезону завршила на деветом месту, а која је до прошле сезоне војевала заједно са крагујевачким тимом на прволигашким теренима. Са те стране може се рећи да ривал није непознаница, али ...
- Тим из Старе Пазове није промењен у некој великој мери, у односу на период када смо са њим играли у борбама за бодове. Велика снага потиче од тренера Љубомира Галогаже, који практикује велики број играчица у ротацији, можда мало и неубичајно за наше прилике. Морамо да нађемо начин како да парирамо одличном блоку екипе Јединства, такође и њиховом добром нападу. Предност је на страни суперлигаша, са друге стране наш ривал је дуже од нас без такмичарске утакмице, у чему видим нашу шансу, каже Мирко Ристовић, тренер крагујевачког тима.
Раднички је можда мало и неочекивано дошао до баража за највиши такмичарски ранг, поготову ако се има у виду сам почетак сезоне. Екипа је касније комплетирана у односу на друге ривале, што се у појединим утакмицама и осетило у резултатском смислу. На крају првог дела првенства, крагујевачки тим је заузимао четврто место, остварио је поразе у сусретима са градским ривалима и после пет сетова у Косјерићу од Црнокосе, која је важила, уз Смеч 5, за највећег фаворита за једно од прва два места.
- Касније су нам се придружиле Александра Лечић и Сања Ханушић – Филиповић, тако да је требало времена да се оне уклопе, али и остатак екипе привикне на њих. Временом, заправо после меча у Косјерићу, Филиповићева је остала у другом стању, тако да смо наставили само уз њену подршку ван терена, али упркос томе нисмо одустајали од великог рада и ангажовања на тренинзима. Било је сумњи, када смо изгубили, најпре од Крагуја, а потом и каснијег првака Смеча 5, али сам био свестан да је у том периоду то био неки нормалан след и да ћемо успети да форму подигнемо за део првенства у коме се одлучивало о коначном пласману. Успели смо да у другом делу победимо све ривале, укључујући и ојне од којих смо претходно поражени, заправо направили смо серију успеха, која је почела од деветог првенственог кола, у којој је само Смеч 5 успео да нам „откине“ један бод, истакао је Ристовић.
Ипак, при крају сезоне јавио се пех у виду повреде, примача сервиса, Александре Лечић, која је пропустила последња три кола. Још увек се налази у фази опоравка, очекује се да ће бити у стању да помогне у предстојећем искушењу, али се са сигурношћу не може рећи да ли ће већ у петак бити у тиму.
- Осим те повреде, немамо других, већих, проблема. Лечићева је у великој мери значајна за тим, прави је вођа на терену, пруживши праве партије онда, када је то било најпотребније. Ето силом прилика смо морали да направимо модел игре и када она није у саставу, успели смо да у последња три кола остваримо победе, али са њом би све то било сигурно лакше, уз додатну сигурност коју она улива осталим саиграчицама, констатовао је тренер крагујевачког састава.
У елиту ће екипа, која прва оствари три победе, игра се по систему 1-1-1-1-1, с тим што предност домаћег терена у првој и евентуалној петој утакмици има Јединство. Први сусрет на програму је у петак у Старој Пазови, а потом у уторак следи реванш у крагујевачкој „кутији шибица“, сали ОШ „Станислав Сремчевић“, која би за ту прилику могла да буде испуњена до последњег места, што гарантује „паклену“ атмосферу у којој ће неизоставни бити и „Црвени ђаволи“, верне присталице крагујевачког тима.

Трећа срећа
Одбојкашице Радничког трећи пут у својој историји играће у баражу за пласман у највиши ранг. Први пут, било је то у сезони 1994 – 95, када је суботички Спартак био непремостива препрека, за Миру Вучковић, Невену и Јелену Радовановић, Гордану Милентијевић, Јасмину Маринковић, Јелену Перовић, Татјану Миленковић, Данијелу Маринковић и остале девојке, које је са клупе предводио Бранислав Јеремић.
У другом покушају, у сезони 2008-09, Клек није дозволио да Раднички први пут постане део елите. Крагујевачки клуб је управо у тој сезони ушао у Прву лигу, а Ивани Стевановић, Јовани Тимотијевић, Кристини Марисављевић, Сањи Каличанин, Сари Радашиновић, Емилији Миловановић, Светлани Божић, Десанки Матић, Александри Бановић, Александри Дончић, као и тренеру Миловану Турнићу, мало је недостајало да буду творци историјског успеха.
Сада је ситуација да Раднички у баражу предводи тренер Мирко Ристовић, који је као играч и капитен освојио први трофеј у историји мушког клуба, тријумфом у финалу Купа, у сезони 2007 – 08. Као тим менаџер учествовао је у освајању две шампионске титуле у наредне две године и сада би целокупан цикллус могао да буде заокружен и пласманом одбојкашица у друштво најбољих.